Тестирање софтвера је поступак верификације и валидације софтверске апликације ради провере да ли ради како се очекује. Намера је да се пронађу недостаци и побољша квалитет производа. Постоје два начина за тестирање софтвера, и то позитивно тестирање и негативно тестирање.
Позитивно тестирање
Позитивно тестирање је врста тестирања која се изводи на софтверској апликацији пружањем важећих скупова података као улаза. Проверава да ли се софтверска апликација понаша очекивано са позитивним улазима или не. Позитивно тестирање се врши како би се проверило да ли софтверска апликација ради тачно оно што се очекује.
На пример -
У апликацији постоји оквир за текст који може да прихвати само бројеве. Унос вредности до 99999 биће прихватљив за систем, а било које друге вредности осим ове не би требало да буду прихватљиве. Да бисте извршили позитивно тестирање, поставите важеће улазне вредности од 0 до 99999 и проверите да ли систем прихвата вредности.
Негативно тестирање
Негативно тестирање је метода испитивања која се изводи на софтверској апликацији пружајући неважеће или неправилне скупове података као улаз. Проверава да ли се софтверска апликација понаша очекивано са негативним или нежељеним корисничким уносима. Сврха негативног тестирања је осигурати да се софтверска апликација не сруши и остане стабилна са неважећим уносима података.
На пример -
Негативно тестирање може се извршити уношењем знакова А до З или од а до з. Или софтверски систем не би требало да прихвати вредности, или би требао да пошаље поруку о грешци за ове неваљане уносе података.
У оба испитивања треба узети у обзир следеће:
- Унос података
- Акција коју треба извршити
- Излазни резултат
Техника тестирања која се користи за позитивно и негативно тестирање:
Следеће технике које се користе за позитивну и негативну валидацију тестирања су:
- Анализа граничне вредности
- Еквиваленција партиционирања
Анализа граничне вредности:
Ово је једна од техника софтверског тестирања у којој су тест случајеви осмишљени тако да укључују вредности на граници. Ако се улазни подаци користе у границама граничне вредности, тада се каже да је позитивно тестирање. Ако су улазни подаци изабрани изван граничних вредности, тада се каже да је то негативно тестирање.
На пример -
Систем може да прихвати бројеве од 0 до 10 нумеричких вредности. Сви остали бројеви су неважеће вредности. Под овом техником ће се тестирати граничне вредности -1,0,1 и 9,10,11.
Еквиваленција партиционирања:
Ово је техника софтверског тестирања која дели улазне податке на много партиција. Вриједности са сваке партиције морају се тестирати најмање једном. За позитивно тестирање користе се партиције са важећим вредностима. Док се партиције са неважећим вредностима користе за негативно тестирање.
На пример-
Нумеричке вредности Нула до десет могу се поделити на две (или три) партиције. У нашем случају имамо две партиције -10 до -1 и 0 до 10. Из сваког дела се могу узети узорци вредности (5 и -5) за тестирање сценарија.
Закључак:
Тестирање помаже у испоруци квалитетне софтверске апликације и осигурава да софтвер не садржи грешке пре покретања софтвера. За ефикасно тестирање користите и позитивно и негативно тестирање које дају довољно поверења у квалитет софтвера. Корисници у реалном времену могу унети било које вредности и оне треба да буду тестиране пре објављивања.