У овом упутству ћете научити:
- Који су типови података у Р?
- Променљиве
- Вектори
- Аритметички оператори
- Логички оператори
Који су типови података у Р?
Следе типови података или структуре података у Р програмирању:
- Скалери
- Вектори (нумерички, карактерни, логички)
- Матрице
- Оквири података
- Листе
Основни типови
- 4,5 је децимална вредност која се назива нумерика .
- 4 је природна вредност која се назива цели број . Цели бројеви су такође нумерички.
- ТРУЕ или ФАЛСЕ је логичка вредност која се у Р. назива логичким бинарним операторима.
- Вредност унутар „“ или „је текст (низ). Зову се ликови .
Тип променљиве можемо проверити помоћу функције класе
Пример 1:
# Declare variables of different types# Numericx <- 28class(x)
Излаз:
## [1] "numeric"
Пример 2:
# Stringy <- "R is Fantastic"class(y)
Излаз:
## [1] "character"
Пример 3:
# Booleanz <- TRUEclass(z)
Излаз:
## [1] "logical"
Променљиве
Променљиве су један од основних типова података у Р који чувају вредности и важна су компонента у Р програмирању, посебно за научника података. Променљива у Р типовима података може да ускладишти број, објекат, статистички резултат, вектор, скуп података, предвиђање модела, у основи било шта што Р излази. Ту променљиву можемо користити касније једноставним позивањем имена променљиве.
Да бисмо декларисали структуре променљивих података у Р-у, морамо доделити име променљиве. Име не би требало да има простора. _ Можемо користити за повезивање са речима.
Да бисте додали вредност променљивој у типовима података у програмирању Р, користите <- или =.
Ево синтаксе:
# First way to declare a variable: use the `<-`name_of_variable <- value# Second way to declare a variable: use the `=`name_of_variable = value
У командну линију можемо да напишемо следеће кодове да видимо шта се дешава:
Пример 1:
# Print variable xx <- 42x
Излаз:
## [1] 42
Пример 2:
y <- 10y
Излаз:
## [1] 10
Пример 3:
# We call x and y and apply a subtractionx-y
Излаз:
## [1] 32
Вектори
Вектор је једнодимензионални низ. Можемо створити вектор са свим основним Р типовима података које смо раније научили. Најједноставнији начин за изградњу векторских структура података у Р је употреба наредбе ц.
Пример 1:
# Numericalvec_num <- c(1, 10, 49)vec_num
Излаз:
## [1] 1 10 49
Пример 2:
# Charactervec_chr <- c("a", "b", "c")vec_chr
Излаз:
## [1] "a" "b" "c"
Пример 3:
# Booleanvec_bool <- c(TRUE, FALSE, TRUE)vec_bool
Излаз:
##[1] TRUE FALSE TRUE
Можемо да радимо аритметичке прорачуне на векторским бинарним операторима у Р.
Пример 4:
# Create the vectorsvect_1 <- c(1, 3, 5)vect_2 <- c(2, 4, 6)# Take the sum of A_vector and B_vectorsum_vect <- vect_1 + vect_2# Print out total_vectorsum_vect
Излаз:
[1] 3 7 11
Пример 5:
У Р је могуће исећи вектор. У некој прилици нас занима само првих пет редова вектора. Наредбом [1: 5] можемо да издвојимо вредност од 1 до 5.
# Slice the first five rows of the vectorslice_vector <- c(1,2,3,4,5,6,7,8,9,10)slice_vector[1:5]
Излаз:
## [1] 1 2 3 4 5
Пример 6:
Најкраћи начин за стварање опсега вредности је употреба: између два броја. На пример, из горњег примера, можемо написати ц (1:10) да бисмо креирали вектор вредности од један до десет.
# Faster way to create adjacent valuesc(1:10)
Излаз:
## [1] 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Аритметички оператори
Прво ћемо видети основне аритметичке операторе у Р типовима података. Следе аритметички и логички оператори у Р програмирању који представљају:
|
Оператор |
Опис |
|---|---|
| + | Сабирање |
| - | Одузимање |
| * | Множење |
| / | Дивизија |
| или ** | Појачавање |
Пример 1:
# An addition3 + 4
Излаз:
## [1] 7
Можете лако копирати и залепити горе наведени Р код у Рстудио Цонсоле. Излаз се приказује после знакова #. На пример, напишемо принт принт ('Гуру99'), излаз ће бити ## [1] Гуру99.
## значи да исписујемо излаз, а број у углатој загради ([1]) је број приказа
Реченице које почињу са # напомена . Можемо користити # унутар Р скрипте да додамо било који коментар који желимо. Р га неће прочитати током времена рада.
Пример 2:
# A multiplication3*5
Излаз:
## [1] 15
Пример 3:
# A division(5+5)/2
Излаз:
## [1] 5
Пример 4:
# Exponentiation2^5
Излаз:
Пример 5:
## [1] 32
# Modulo28%%6
Излаз:
## [1] 4
Логички оператори
Са логичким операторима желимо да вратимо вредности унутар вектора на основу логичких услова. Следи детаљна листа логичких оператора типова података у Р програмирању
Логични изрази у Р умотани су у []. Можемо додати много условних изјава колико желимо, али морамо их укључити у заграду. Можемо следити ову структуру да бисмо креирали условну изјаву:
variable_name[(conditional_statement)]
Са променљивим_име које се односи на променљиву, желимо да користимо за израз. Креирамо логички израз, тј. Име_променљиве> 0. Коначно, користимо углату заграду за финализацију логичког израза. Испод, пример логичке изјаве.
Пример 1:
# Create a vector from 1 to 10logical_vector <- c(1:10)logical_vector>5
Излаз:
## [1]FALSE FALSE FALSE FALSE FALSE TRUE TRUE TRUE TRUE TRUE
У горњем излазу, Р чита сваку вредност и упоређује је са изјавом логички_вектор> 5. Ако је вредност строго боља од пет, онда је услов ИСТИНА, иначе ФАЛСЕ. Р враћа вектор ТРУЕ и ФАЛСЕ.
Пример 2:
У доњем примеру желимо да издвојимо вредности које испуњавају само услов „строго је супериорнији од пет“. За то можемо услов умотати у углату заграду којој претходи вектор који садржи вредности.
# Print value strictly above 5logical_vector[(logical_vector>5)]
Излаз:
## [1] 6 7 8 9 10
Пример 3:
# Print 5 and 6logical_vector <- c(1:10)logical_vector[(logical_vector>4) & (logical_vector<7)]
Излаз:
## [1] 5 6