Тестирање агилне аутоматизације
Агиле Аутоматион Тестирање у развоју софтвера је приступ коришћењу аутоматизације теста у агилним методологијама. Сврха агилног тестирања аутоматизације је да процес развоја софтвера учини ефикаснијим и ефикаснијим уз одржавање квалитета и времена, као и потрошње ресурса. Стога, примена таквог процеса захтева пуно координације и сарадње између тимова.
У последњих неколико година, откако се агилна методологија појавила на броду са својим оснивачима који су викали и вољни да уклоне свакодневне и мукотрпне стварности традиционалног модела водопада, утицај исте се такође осећа када је реч о испитивању аутоматизације .
Аутоматион ин Ватерфалл Вс Аутоматион ин Агиле
У сфери традиционалног процеса животног циклуса тестирања софтвера, тестирање аутоматизације је обично изводљиво када је апликација стабилна, стабилна и ако захтев укључује стварно пуно времена и у већини случајева укључује скуп врло вешћих ресурса стручњака за аутоматизацију као и знатан износ трошкова постављања. Основна сврха аутоматизованог испитивања је да смањи трошкове током дужег времена и да осигура да нису уведени нови недостаци као резултат постојећих тест случајева.
Испитивање аутоматизације по самој природи технологије није истраживачке природе, јер је главна улога испитивања аутоматизације уштеда времена и смањење трошкова. Испитивање аутоматизације није намењено откривању нових и иновативних недостатака. Аутоматско тестирање има за циљ углавном потврду већ постојећег.
Како аутоматизовати у агилној методологији
Сада, по самој дефиницији, агилна методологија говори о укидању мучне и заморне документације како би се могле применити нове и иновативне идеје и како би људи могли слободно комуницирати једни с другима како би се могло применити више ових иновативних и истраживачких идеја.
Тако смо могли видети контрадикцију између основних основних филозофија агилних методологија и тестирања аутоматизације.
Основне тачке за агилну аутоматизацију тестова
Дакле, овде морамо размотрити одређене темељне тачке када је у питању процена употребе агилних методологија у односу на методе и технике испитивања аутоматизације. Стога морамо узети у обзир неке темељне тачке попут времена потребног за дизајн и кодирање, валидацију дизајнираних скрипти са постојећим подацима о испитивању и усвајање истих за тестирање (да ли су тестови у функционалне или регресионе сврхе) Дакле, стварна чињеница сви ови догађаји су да би се извршиле све ове чињенице, морамо да осигурамо да је потребно доста времена за ове задатке и то у агилном окружењу у којем просечном спринту треба у просеку 1-2 недеље да би се завршио очигледно претешко размишљати о томе да се приушти толико времена за аутоматизацију скрипти на такав начин.
Овде остаје још један значајан фактор да је врста промена у захтевима која долази до изражаја када је у питању агилна методологија. Агилна методологија по самој својој дефиницији је врста технике која је врло корисна за одговарање на захтеве брзих промена изазваних од стране купаца и која се стога добро подвргава честим променама током целокупног развоја апликације.
Супротно томе, тестирање аутоматизације је веома корисно када је реч о стабилнијим и ређим врстама захтева. Стога се по дефиницији испитивање аутоматизације не може подвргнути разним врстама честих промена у захтевима које иду паралелно са усвајањем било које агилне методологије.
Агиле Аутоматион Тоолс
Избор релевантног алата за аутоматизацију такође је потенцијално веома важан фактор када је у питању усвајање испитивања аутоматизације у оквиру опште агилне методологије. На пример, лиценцирани алати за аутоматизацију намећу строги критеријум безбедносног приступа различитим врстама и нивоима корисника када је реч о приступу различитим важним ресурсима који припадају том одређеном оквиру за аутоматизацију тестирања.
Насупрот томе, агилна методологија наглашава углавном отворену сарадњу и отворену интеракцију између чланова тима, а самим тим и рестриктивне политике које директно утичу на то како би корисници имали негативан утицај на укупну кохезију у тиму и стога могу довести до резултата који нису ни врло корисна нити врло погодна за укупан успех пројекта.
Стога би примарна важност процеса требало да буде осигурање да би се постигла квалитетна испорука скрипти за аутоматизацију у предвиђеном року предвиђеном агилном методологијом; морамо да изаберемо наше потенцијалне тест случајеве који би били аутоматизовани на нијансиранији начин, тако да се ови аутоматизовани скрипти за тестирање могу добро користити за будућу поновну употребу, као и да се осигура да могу бити припремљени у одговарајућем трајању одређеног времена (као потребан током процеса агилне методологије).
Након разматрања свих горе наведених фактора, можемо схватити да чак и усвајајући агилне методологије, морамо да представимо врсте тестова као што су на пример регресијски тестови (јер чак и током агилног тестирања постоји значајан обим испитивања који је потребан ставити у посао агилне методологије за обезбеђивање бољег квалитета целокупног производа)
Погледајмо сада најосновније ситуације у којима се може користити тестирање аутоматизације и како то исто можемо усвојити у домену агилног тестирања.
Концепти испитивања аутоматизације када се примењују на агилност
